BIT online BIT online
BIT online
marketing
BusTicket4.me
15. okt 2009.
Reforma zdravstva na plećima informatike
Zoran Glomazić, Rukovodilac računskog centra, Fond za zdravstveno osiguranje Crne Gore
Poštovani čitaoci,
Kroz druženje sa zamjenikom direktora Fonda za zdravstveno osiguranje Crne Gore i rukovodiocem računskog centra u Fonda, Zoranom Glomazićem i projekt menadžerom, a sada pomoćnikom ministra za informaciono društvo mr Adisom Balotom, pokušaćemo da vam predstavimo informatičku podršku reformi zdravstvenog sistema Crne Gore kroz informacione sisteme koji  su implementirani u proteklih nekoliko godina.
 
BIT: Gospodine Glomaziću, možete li nam predstaviti o kojim se to informacionim sistemima radi?

Crnogorska samostalnost, procesi globalizacije i težnji za pristupanjem Evropskoj Uniji, nameću ogromne obaveze u pripremi svih segmenata sistema za funkcionisanje u drugačijim okolnostima i po već usvojenim standardima koji se primjenjuju u razvijenim državama. 
Zdravstveni sistem je dio opšteg društvenog sistema, odnosno jedan od njegovih najvažnijih podsistema, čiji je glavni zadatak unapređenje i očuvanje zdravlja. On ima posebnu ulogu u svakoj državi zbog toga su specifični i način organizacije i način finansiranja tog sistema u pojedinim zemljama.
Pred nama su veliki izazovi i u toj oblasti s obzirom da je neophodno obezbijediti kvalitet usluge i poštovanje evropskih standarda i prije ulaska u EU. 
Naš odgovor na te izazove je sveobuhvatna i kvalitetna reorganizacija i reforma zdravstvenog sistema na svim nivoima.
Tu se može govoriti o integralnom informacionom sistemu zdravstva sa nizom podsistema koji su uključeni u sistem i u procesnom i podatkovnom sistemu.
U okviru Integralnog informacionog sistema zdravstva u Crnoj Gori, nalazi se više od 250 udaljenih lokacija, raznih pravnih subjekata, koji razmjenjuju podatke sa centralnom lokacijom u Podgorici. 
Svi oni koriste kao komunikacione linkove, razne vrste transportnih mreža, u zavisnosti od mogućnosti pružanja servisa na određenoj teritoriji od strane lokalnih provajdera.
Informacioni sistem Fonda predstavlja ’’okosnicu’’ i srž svih razvijenih informacionih sistema. Ovim sistemom je pokriveno cjelokupno poslovanje Fonda. Sve organizacione jedinice Fonda komuniciraju sa Centralom Fonda u on-line režimu. Trenutno u sistemu Fonda funkcioniše 20 Filijala i Centrala u Podgorici.
Softverski su podržane aktivnosti u Fondu, u AU „Montefarm“, u svih 18 domova zdravlja, u bolnici Pljevlja u Institutu za javno zdravlje, informatička podrška radu stomatoloških ambulanti (preko 100). 
U potpunosti su međusobno integrisani ovi sistemi što obezbjeđuje elektronsko fakturisanje, međusobnu elektronsku komunikaciju i veoma kvalitetne baze: bazu upotrebe ljekova i baze pruženih usluga.
 
BIT: Najnoviji i jedan od najvećih projekata do sada je svakako IS za primarnu zdravstvenu zaštitu, možete li nam predstaviti ovaj projekat?

Strateško razvojno opredjeljenje Fonda jeste primjena informaciono komunikacionih tehnologija u poslovnim procesima u zdravstvu. Digitalizacijom bilo koje informacije, podatka, slike, zvuka, dobijaju se neslućene mogućnosti korišćenja u mreži.
U Crnoj Gori je implementiran integralni informacioni sistem primarne zdravstvene zaštite, na veoma visokom tehnološkom nivou sa potpuno otvorenom platformom za povezivanje sa većim nivoima zdravstvene zaštite, organizacijama koje se bave osiguranjem i farmaceutskim sektorom. 
Ovo daje mogućnost elektronskog zakazivanja posjete, elektronskog propisivanja ljekova, elektronskog upućivanja ne veće nivoe (sekundarni i tercijarni), telekonsaltinga, praćenja bolovanja, itd. što predstavlja kvalitetnu infrastrukturu za primjenu eHealth rješenja po evropskim preporukama, kada se za to stvore uslovi (primjena digitalnih potpisa, sertifikaciono tijelo i druga infrastruktura) na nivou države.
Informacioni sistem PZZ je u potpunosti integrisan sa informacionim sistemom Fonda i AU „Montefarm“ čime je zaokružen, u informatičkom smislu, ogroman dio zdravstvenog sistema. Stvorena je mogućnost elektronske razmjene podataka sa Institutom za javno zdravlje i slanje statističkih podataka. 
Podsjećamo da je Fond, još 2004. godine, razvio kvalitetan informacioni sistem za praćenje distribucije ljekova na recept kroz sistem AU „Montefarm“. Na ovaj način je uspostavljena informatička infrastruktura koju koriste subjekti integralnog zdravstvenog informacionog sistema. 
 
Opredjeljenje za ovakvo projektno rješenje zahtijevalo je puno kompleksniji pristup, ali je omogućilo niz prednosti u eksploataciji i stvaranje uslova za informatizaciju povezanih poslovnih procesa koji se odvijaju u različitim institucijama. 
Imajući u vidu da rad ljekara i odluke koje on donosi zahtijevaju čitav niz informacija o stanju zdravlja pacijenta pa čak i o njegovom socijalnom statusu, navikama, faktorima rizika itd. neophodno je bilo omogućiti takav sistem koji će sakupljati informacije o pacijentu tokom njegovog života i skladištiti ih na jednom mjestu bez obzira kad i u kojem dijelu sistema su one nastale. 
Na ovaj način se došlo do osnova koji čini elektronski zdravstveni karton na primarnom nivou. On je dostupan na mjestima pružanja usluga, do nivoa koji je u skladu sa ovlašćenjima koja ima učesnik koji pristupa podacima. 
Dakle, obezbijeđen je jedinstven elektronski zdravstveni karton za sve osiguranike u Crnoj Gori na primarnom nivou.
Pored toga obezbijeđena je elektronska razmjena podataka sa Ministarstvom i Institutom za javno zdravlje nakon njihovog definisanja strukture tih podataka, a planirano je povezivanje sa Agencijom za ljekove i medicinska sredstva.
Implementacija informacionih sistema je jako kompleksna i složena pogotovu kad se radi o čitavom nizu podijeljenih nadležnosti između pojedinih institucija, kakav je ovdje bio slučaj. Zato je veoma bitno naglasiti da je uspješnosti Projekta najviše doprinijela sinergija uključenih institucija, Ministarstva zdravlja, Fonda, Instituta za javno zdravlje, domova zdravlja i njihovih rukovodećih struktura i na tome im zaista iskreno zahvaljujem. Poseban doprinos su, ipak, dali g-din doc. dr Miodrag Radunović,  ministar zdravlja i g-din mr Ramo Bralić direktor Fonda.
 
 
BIT: Objasnite nam pojam integralnosti sistema?

Promjena dovodi do dezintegracije. Što je promjena ekstremnija i sveobuhvatnija stvari se brže raspadaju. Jedini lijek je integracija.
Kako se integracija ostvaruje?
Najefektivniji način jeste proaktivna integracija. Drugi manje uspješan metod je reaktivno integrisanje. Kad se pojavi problem! 
Manje uspješno je zanemarivanje problema dok ne preraste u krizu i tek onda menadžment počinje da se bavi njime. I najgora varijanta je ne raditi ništa i dopustiti da kriza preuzme organizaciju i prouzrokuje njen nestanak. 
Tretman za dezintegraciju je integracija, a integracija se najbolje ostvaruje proaktivno, učenjem kako da se predvide i riješe problemi prije nego što postanu kriza. Naše opredjeljenje je proaktivna integracija.
Informacioni sistem treba da funkcioniše kao jedinstvena cjelina i vrši integraciju poslovnih procesa i podataka unutar poslovnog sistema, da omogući komunikaciju sa okruženjem uz poštovanje bezbjednosnih procedura i zaštite podataka. 
Koristeći prednosti ovakvog projektnog rješenja u potpunosti je isključeno višestruko unošenje istih informacija u različitim djelovima sistema. To znači da jednom unesen podatak u sistem postaje
dostupan u svim segmentima sistema uz poštovanje pravila pristupa i ovlašćenja. Odnosno, evidentiranjem podataka npr. o osiguraniku u bazi osiguranika Fonda oni postaju dostupni u cijelom sistemu bez potrebe upisivanja i mogućnosti pravljenja grešaka. 
Na sličan način su dostupne sve ostale baze i šifarnici koji predstavljaju parametrizovane skupove podataka za pojedine podsisteme. 
 
BIT: Da li je moguće bilo zamisliti reformu zdravstvenog sistema bez informatičke podrške?

Ciljevi koji su se željeli dostići reformom definisani su kroz niz dokumenata, a oni su bili ostvarivi samo ako se kroz proces reforme izvrši integracija sistema, odnosno integracija procesa i podataka. To je zahtijevalo da se pristupi kompletnom reinženjeringu poslovnih procesa u organizaciji zdravstvenih ustanova na primarnom nivou. 
Na taj način, kroz postavljanje nove organizacije, nove metodologije plaćanja i interne realokacije sredstava i kroz podršku informaciono – komunikacionih tehnologija u odvijanju tih procesa došlo se do veoma kvalitetne organizacije čije funkcionisanje je u ogromnoj mjeri zavisno od kvaliteta informacionog sistema.
Aktivnosti Fonda u proteklom višegodišnjem periodu na uvođenju integralnog informacionog sistema bile motivisane shvatanjem da informacioni sistem može biti snažan kohezioni faktor unutar sistema, kao i veoma moćan instrumentarij na osnovu kojeg će se donositi upravljačke odluke na svim nivoima upravljanja polazeći od informacija koje informacioni sistem može da ponudi o stanju sistema.
Zbog toga se pristupilo dizajniranju sistema koji u svakom momentu daje ažurnu informaciju o stanju resursa pojedinih segmenata, kao i kvalitetne informacije o zdravstvenom stanju pacijenata.
Ovaj sistem je postao jako kompleksan i višedimenzionalan i kao takav kritično važan za funkcionisanje cjelokupnog sistema zdravstva, pogotovo na primarnom nivou.
Za kvalitetan rad i donošenje optimalnih poslovnih odluka sistemi osiguranja moraju imati pouzdan i integrisan sistem praćenja korišćenja resursa. 
IKT mogu donijeti brojne prednosti, uštede, unapređenja i poboljšanja, odnosno mijenjati stratešku perspektivu kompanija, ali samo ako su usko povezane sa organizacionim karakteristikama kompanije. Stoga je ERP rješenje ili Poslovni informacioni sistem rađen u skladu sa potrebama i strukturom subjekata koji ga koriste i u potpunosti integrisan sa njihovom organizacijom. On obuhvata sve uobičajene module neophodne za planiranje, kontrolu i upravljanje resursima, a postavljen je na savremenoj tehnološkoj osnovi u Oracle okruženju.
Na taj način se zaista desilo pomjeranje ka organizaciji koja upravlja znanjem, koja poslovne odluke i strateško planiranje zasniva na ažurnim i kvalitetnim podacima i ona postaje pokretač modernog poslovanja unutar sistema zdravstva.
Potpuno je jasno da menadžeri danas moraju jako dobro poznavati mogućnosti i sposobnosti IKT. Tehnologija je sve više okrenuta korisnicima, njeno korišćenje je sve više intuitivno i ne zahtijeva neka posebna tehnička predznanja. Nivo informatičke pismenosti ipak iz dana u dan raste, možda ne onim tempom kojim bi voljeli, ali je sve veći broj ljudi i samih menadžera prinuđen da koristi prednosti koje pružaju IKT.
 
BIT: Da li je uspješnost projekata potvrđena i nekim nagradama?

Integralni informacioni sistem primarne zdravstvene zaštite, kao dio integralnog sistema zdravstva je razvijen na savremenoj platformi uz korišćenje najnovijih tehnologija u razvoju aplikacija i o njemu su izrečene jako impresivne ocjene od strane kompetentnih stručnjaka, predstavnika Svjetske banke, Svjetske zdravstvene organizacije, međunarodnih i regionalnih konsultanata za eHealth. 
Po načinu organizacije, strateškim opredjeljenjima, obuhvaćenim poslovnim procesima i tehnologiji ovaj sistem je, po ocjeni mnogih, jedinstven u regionu, a vjerovatno i šire.
Tu se kriju i razlozi zbog kojih je Fond dobitnik niza priznanja i nagrada. Pomenimo samo nagrade Diskobolos 2003 za informatičko rješenje „Kontrola distribucije i upotrebe ljekova“; Diskobolos 2007 za rješenje „Informatička podrška procesima u PZZ“. Posebno ističemo nagradu - priznanje za najbolje projektno rješenje na prošlogodišnjem INFOFEST-u. 
Uspjesi, naravno stvaraju i obaveze. Pošto je naš uspjeh u razvoju integralnog sistema prepoznat kao najbolja praksa, na II Forumu organizacija zdravstvenog osiguranja koji je održan u oktobru 2008. godine u Portorožu – Slovenija, dobili smo počast i obavezu da budemo domaćini III Foruma mreže organizacija zdravstvenog osiguranja koji se održava 22-23. oktobra u Bečićima.
 
BIT: Šta je sa reformom sekundarnog i tercijalnog nivoa zdravstvene zaštite? Da li imate u planu nove projekte?

Bolnice u današnjem sistemu zdravstvene zaštite neće moći da prežive bez digitalnih informatičkih sistema za praćenje i analizu podataka o brizi za pacijenta. Mi moramo bolje da pratimo šta se u bolnici događa u suprotnom ćemo propasti. 
Ljekari shvataju potrebu kontrole troškova, ali se osjećaju zatrpani propisima i birokratijom. Boje se da su na taj način njihove opcije ograničene i da zbog toga trpi pacijent. Osim toga i sami moraju da se bave složenim stvarima, smatrajući pacijentove podatke poslovnim zapisima koje zbog toga nerado daju na uvid drugim ljekarima. Uz to su često vrlo neskloni upotrebi računara. 
Po nekim istraživanjima u razvijenim zemljama oko trećine svog radnog vremena ljekari koriste za bilježenje podataka i sintezu informacija, a trećina troškova bolnica se odnosi na ličnu i profesionalnu komunikaciju. 
Uspjesi u dosadašnjem toku reformi, a posebno u razvoju integralnog informacionog sistema u zdravstvu su nam dali snage i odlučnosti da odpočnemo razvoj i implementaciju iformacionog sistema na drugom i trećem nivou.
Tokom implementacije projekata u primarnoj zdravstvenoj zaštiti rađen je pilot projekat informacionog sistema u opštoj bolnici Pljevlja. Obzirom da je pilot projekat ispunio očekivanja i u potpunosti integrisan sa dosadašnjim modulima već smo 11.09.2009. na konstitutivnom sastanku Upravnog komiteta za projekat ISOB ušli u implementaciju informacionog sistema u opštim bolnicama u Crnoj Gori.
U realizaciju ovog projekta takođe su uključeni Ministarstvo zdravlja, Fond, Institut za javno zdravlje i menadžmenti opštih bolnica. Inicijativa za ulazak u ovaj projekat je potekla od ministra zdravlja, a  punu podršku je dao i direktor Instituta za javno zdravlje g-din dr Boban Mugoša.   
 
Informatički projekti u zdravstvu su dokaz da u Crnoj Gori postoji dovoljno ICT znanja za ozbiljne projekte. 
Koja preduzeća su vam bila partneri na projektima?
Fond se prilikom otpočinjanja aktivnosti na izgradnji ovakvog kompleksnog sistema oslanjao na sopstvene - lokalne resurse i njihovo osposobljavanje za dogradnju i buduće održavanje. U oblasti softvera to je značilo opredjeljenje za razvoj prema našim zahtjevima, uvažavajući specifičnu organizaciju sistema zdravstva u Crnoj Gori i specifičnosti samog koncepta reformi. Na taj način je obezbijeđen razvoj i implementacija softvera za konkretne potrebe od strane domaćih izvođača uz obezbjeđenje izvornog koda i prava korišćenja u sistemu bez vezivanja za licencna prava.
Ovdje želim istaći da je sav razvoj i implementacija informaconog sistema bazirana na savremenim tehnologijama, a da su je realizovali, zajedno sa nama uglavnom, domaći stručnjaci iz raznih oblasti i iz više nučno obrazovnih institucija.
Uz rizik da u ovom momentu ne pomenem sve koji su doprinijeli uspjehu, ipak želim istaći da su, pogotovo u početnim fazama, veliki doprinos dali: dr Ljubiša Stanković, dr Vujica Lazović – Univerzitet Crne Gore, Slavoljub Popadić, -  T-Com, dr Zdenko Tomić, dr Ana Sabo i dr Momir Mikov – Univerzitet Novi Sad, dr Ramo Šendelj - Univerzitet Mediteran i mnogi drugi.     
Takođe su u tom razvoju učestvovali svi značajniji IT subjekti u Crnoj Gori. Posebnu ulogu je naravno odigrao naš strateški partner u razvoju sistema podgorička softverska firma MG-Soft. Pored njih vrijedi istaći saradnju sa firmama Čikom, Digit Montenegro, Informatika Montenegro, Logate, Telemont i dr.
Poruka donosiocima ključnih odluka za razvoj jeste da se IKT ne mogu posmatrati na način da one čine trošak mora se povećati ulaganje u razvoj, izgradnju, edukaciju, implementaciju kako bi podigli nivo kvaliteta života kroz povećanje primjene IKT.
Mora se više pažnje posvetiti ulaganju u informacione sisteme u zdravstvu. Do danas se na području zdravstvene zaštite u zemljama zapada trošilo samo 2 – 3 posto (kod nas puno manje ni 1%) što je jako daleko od tipičnih 15% za bankarski sektor. 


 
BIT: G-dine Balota, koristimo priliku da Vam čestitamo prelazak na novu funkciju pomoćnika Ministra i zamolimo da nam predstavite planove Vašeg sektora za informatičku infrastrukturu?
 

 
Ministarstvo za informaciono društvo (MID) će saglasno usvojenoj Strategiji razvoja informacionog društva do 2013. godine, u narednom periodu pristupiti realizaciji brojnih projekata, koji su sadržani  u Akcionom planu. Određeni projekti su već započeti i njihova relaizacija ide definisanom dinamikom. 
Naravno, MID će i dalje kreirati takav ambijent u Crnoj Gori, koji će omogućiti razvoj ICT baziran  na modernim trendovima.
MID poseban akcenat stavlja na unapređenje stanja u oblasti ICT-a, i nastojaće da u što većem stepenu izgradi partnerstvo između privatnog i javnog sektora. Jedno od strateških opredeljenja u narednom periodu biće korišćenje domaćih informatičkih resursa, odnosno domaćeg znanja, jer je veliki broj uspješnih projekata u Crnoj Gori i završen od strane domaćih firmi i pojedinaca. Znači, potencijal i te kako postoji.
U narednom periodu, posebna pažnja biće posvećena edukaciji zaposlenih u državnoj upravi, u dijelu upoznavanju rada na računaru, po međunarodnim standardima, kao i obuke za e-gavarment. Navedena edukacija jeste preduslov za primjenu i realizaciju svih informatičkih rješenja, koja su neophodna za svaku modernu državu. Takođe, biće posvećena posebna pažnja standardizaciji šifarskog sistema u Crnoj Gori, koji će se upotrebljavati u svakodnevnom životu, kako kod državnih organa, tako i kod dijela privatnog sektora. Na taj način, bi se izbjegla situacija da dva sistema, u informatičkom smislu loše ili nikako ne komuniciraju među sobom. 
Pred MID predstoji veliki posao na podizanju na što veći nivo, bezbjednost informatičke infrastrukture u Crnoj Gori. Tu se prevashodno misli na donošenju preostale potrebne pravne regulative, kao i na izradi Projekta ’’Disaster recovery’’ za sve državne organe. Pri MID biće formirana grupa stručnjaka iz oblasti sprečavanja ’’sajber kriminala’’, koja će stalno vršiti analizu informatičke infrastukture sa aspekta bezbjednosti i sigurnosti i predlagati mjere za njeno unapređenje.

Intervju vodio:  Zoran Jelić, Glavni urednik, ICT magazin BIT
 
Čikom - informatički inženjering

Ubuntu zajednice Crne Gore
marketing
Dostava hrane iz podgoričkih restorana - online naručivanje
marketing
 
   
All rights reserved | © copyright 2004 - 2011 | Powered by InfoBit